Ličnost narkomana, socijalno-psihološki profil
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Internacionalni fakultet u Novom Pazaru – kriminalistika

SADRŽAJ:
1. Uvod.......................................................................................................1
2. O kakvim drogama je rec?.................................................. 2
2.1 Šta znači droga za mlade?.............................................2
3. Koji uzrast je najugroženiji?...........................................3
4. U čemu se krije odgovornost društva?..................................3
5. Karakterne promene....................................5
6. Razvoj narkomanske ličnosti......................... 6,7
7. Zakljucak...........................................8
8.Literatura.................................9
Uvod
Mnogi ljudi ne shvataju da je zavisnost bolest mozga. Put u zavisnost počinje činom uzimanja droge. Vremenom sposobnost pojedinaca da ne uzime drogu postaje ugrožena, a traganje za drogom i njeno uzimanje postaje prisilno.Ovakvo ponasanje je u velikoj meri rezultata dugotrajnog izlaganja mozga drogama. Zavisnost pogadja vise regija mozga uključujući i one koje učestvuju u procesu nagradjivanja(zadovoljstvo)i motivacija ,učenja,pamćenja i kontrole ponašanja.
Neki pojedinci imaju veće šanse da postanu zavisnici,zbog genestskih predispozicija,rane dobi u kojoj je došlo do kontakta sa drogom i dr. uticajima iz okoline,ili zbog kombinacije svih ovih elemenata.
O kakvim drogama je reč i šta znamo o njma?
Onaj ko uzima drogu, obično želi da promeni svoju normalnu čulost (izuzevši onaj slučaj kada je teren željom oponašanja ili saučešća).
Neke droge izazivaju euforiju,sreću,neke smiruju,opupljuju čula i sposobnost preživljavanja,druge aktiviraju,uzbuđuju,opet neke omamljuju. Danas su u krugovima mladih najpopularnije legalne droge odraslih, nikotin i alkohol, od kojih alkohol jednoznačno izaziva promene raspoloženja. Među štetnim materijama, lekovi igraju značajnu ulogu, prvenstveno sredstva za umirenje i za spavanje, ali i sredstva za koncentraciju ili amfetamini sa stimulativnim i nadražajnim dejstvom, koja kasnije izazivaju zamor.
Disko droge ( najpoznatije su XTC i Extasy) spadaju u grupu stimulanata, sa dodatnim halucinogenim dejstvom.
Posle alkohola najčešće korišćena opojna droga je kannabis.
Hašiš je ispresovana smola indijske konoplje, a marihuana je sušeno i usitnjeno lišće takođe ove biljke.
Dejstvo na pojedinca je veoma različito. Zavisi od svagdašnjeg raspoloženja, od atmosfere, od situacije. Veći deo dejstava bi mogao biti izazvan vežbama opuštanja, autogenim treninzima ili meditacijom, ali to bi zahtevalo određenu aktivnost. Osobina redovnih uzimaoca kannabisa je pasivnost.
Šta znači droga za mlade?
Za neke uzimanje droge može biti primamljivo prividno rešenje. Droge vode u prijatan svet osećanja u kojem ne postoje problemi, odnosno nisu važni.
Bekstvo u fantastičan svet droga štiti mlade od suočenja sa školskim problemima, pomaže im da nađu drugove sa sličnim osećanjima, čini podnošljivim „pridike“ roditelja, nastavnika, vaspitača, štiti od strahovanja vezana za neuspeh prilikom uspostavljanja veza sa suprotnim polom. S druge strane pak, droga sprečava mlade u doživljaju uspeha koje donosi savladavanje uzrazlih zadataka iz dana u dan. Droga ih onemogućava da upoznaju lepote sveta bez droge.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]